Jun

27. jun - Dogodilo se na današnji dan

1693. Džon Danton u Londonu objavio prvi ženski časopis "Lejdis Merkuri".

1743. U "ratu za austrijsko nasleđe" britanski kralj Džordž II porazio Francuze kod Detingena, kao poslednji vladar Velike Britanije koji je lično predvodio trupe u bici.

1801. Britanske i turske trupe porazile Francuze i zauzele Kairo.

1829. Umro engleski hemičar Džejms Smitson. Njegovim zaveštanjem osnovan "Smitsonov institut", jedna od najvećih institucija u svetu koja se bavi popularizacijom nauke i kulture.

1838. Rođen indijski pisac Bankim Čandra Čaterdži, prvi značajniji autor koji je pisao na bengalskom jeziku.

1844. Džozef Smit, američki verski reformator i osnivač Mormonske crkve, linčovan u zatvoru u Ilionisu.

1846. Rođen irski političar Čarls Stjuart Parnel, lider nacionalnog pokreta i jedan od osnivača irske Lige za zemlju.

1905. Pobunjeni ruski mornari preuzeli krstaricu "Potemkin" u Crnom moru. To je bio prvi masovni izliv nezadovoljstva u ruskoj carskoj armiji tokom revolucije od 1905. do 1907.

1908. U Crnoj Gori završeno suđenje zaverenicima protiv knjaza Nikole I Petrovića. Od 52 optužena četvorica osuđena na smrt, a ostali na tri do 20 godina zatvora.

1932. U Sijamu posle državnog udara proglašen Ustav i uspostavljena ustavna monarhija.

1943. Američki avioni u Drugom svetskom ratu bombardovali grčku prestonicu Atinu koja je bila pod nemačkom okupacijom.

1944. Savezničke snage u Drugom svetskom ratu zauzele francuski grad Šerbur, važnu luku na Lamanšu.

1946. Ministri spoljnih poslova SSSR, SAD, Velike Britanije i Francuske odlučili da Grčkoj pripadnu Dodekaneska ostrva, uključujući Rodos, koja su bila pod italijanskom upravom do kapitulacije Italije 1943, a potom pod nemačkom okupacijom do 1945. Odluka potvrđena mirovni ugovorom u Parizu 10. februara 1947.

1950. U Jugoslaviji donet Zakon o radničkom upravljanju privredom, koji se smatra početkom "samoupravnog modela" po kom se jugoslovenski socijalizam razlikovao od sovjetskog modela.

1954. U Obninsku, blizu Moskve, otvorena prva nuklearna elektrana na svetu.

1976. Palestinski teroristi u Grčkoj oteli avion "Er-Fransa" s 246 putnika i 12 članova posade i potom odleteli u Ugandu. Taoci oslobođeni akcijom izraelskih komandosa 4. jula.

1976. General Antonio Ramaljo Janeš izabran za predsednika Portugala na prvim predsedničkim izborima posle poluvekovne diktature Antonija de Oliveire Salazara.

1986. Međunarodni sud u Hagu presudio da su SAD prekršile međunarodno pravo pomažući pobunjenike u Nikaragvi.

1989. Umro Žil Alfred Ejer, jedan od najpoznatijih i najuticajnijih engleskih filozofa u 20. veku.

1990. Građanski rat u Nikaragvi okončan ceremonijalnom predajom oružja kontrarevolucionarnog kontraškog pokreta predsednici Violeti Barios de Čamoro.

1991. Dva dana pošto je Slovenija proglasila nezavisnost, Jugoslovenska narodna armija zaposela granične prelaze prema Italiji, Mađarskoj i Austriji, posle čega je došlo do šestodnevnog rata s jedinicama slovenačke Teritorijalne odbrane. Prema podacima Crvenog krsta Jugoslavije, poginulo 49 osoba, najviše regruta JNA.

1993. SAD s 23 krstareće rakete "tomahavk" bombardovale sedište iračke obaveštajne službe u Bagdadu.

1997. Predsednik Tadžikistana Imomali Rahmonov i vođa islamista Said Abdulo Nuri potpisali mirovni ugovor o okončanju četvorogodišnjeg građanskog rata u toj bivšoj sovjetskoj republici.

1997. Na konferenciji u Briselu predstavnici 95 zemalja saglasili se o zabrani upotreba nagaznih mina.

1999. U cilju okončanja sedmogodišnjeg nasilja tokom kog je ubijeno oko 100.000 ljudi, alžirska vlada, na inicijativu predsednika Abdelaziza Buteflika, odobrila nacrt zakona o amnestiji muslimanskih ekstremista.

1999. U 80. godini umro bivši lider grčke vojne hunte Georgos Papadopulos. Hiljade Grka bilo uhapšeno i podvrgnuto torturi tokom vladavine hunte od 1967 do 1973.

2000. Na sastanku u glavnom gradu Poljske predstavnici 106 zemalja usvojili Varšavsku deklaraciju o perspektivama razvoja demokratskog poretka u svetu. Konferencija održana na inicijativu Poljske i SAD, a poziv nije upućen Kini, Burmi, Iraku, Jugoslaviji i nekim drugim zemljama, u kojima se, prema oceni organizatora, ne poštuju ljudska prava. SRJ pristupila Varšavskoj deklaraciju 2001, posle pada režima Slobodana Miloševića.

2000. Ujedinjene nacije objavile da je AIDS do sada usmrtio 19 miliona ljudi u svetu, procenjujući da će od iste bolesti umreti polovina tinejdžera najsiromašnijih afričkih zemalja.

2001. Više od milion ljudi okupilo se da čuje govor pape Jovana Pavla II na kraju njegove petodnevne posete Ukrajini.

Još vesti iz kategorije...

Top